Забелешке с пута
Са руског језика превела Марина Тодић
Јеромонах Роман, познати православни песник и певач говори о свом путовању у Србију од 28.5.1999. до 6.7.1999.
А нељуди и даље бомбардују. Смрт је раширила црна крила изнад Србије. Гину старци, жене и деца. Гину у кућама, на трговима, у болницама, у мајчиној утроби. Народ негодује, протестује, моли се. А пета телевизијско-новинарска колона као да се руга светом народном гневу, приказује поделу столица и портфеља јуда-владара, и на крају, пре спортских вести, нешто промумла о Србији. Ево генералног представника полураспаднутог руског председника (тако неки њу-Пересвет делија, угојен захваљујући сиромаштву људи), обавља своја уобичајена улизичка путовања тамо и овамо како би издао Русију и Србију. Безумно, безумно време!
* * *
А ми и живимо у безумно време
Под јармом отпадника и јуда.
Златно теле, Насиље и Похот
Као троглава змија гутају људе.
Владар је слаб, сасвим се удавио у чаши,
Туђа му невоља чело помрачити неће,
Ћути о браћи на Балкану,
И на престо напада врло.
Али у бици овој није само он вешт;
Преко океана, на другом крају,
Служитељ таме – врховни Изопачењак,
Огњем и смрћу држи своју власт.
Челичне птице челичним кљуновима
Убијају наш братски народ.
Русијо! Устани! Зар ћутиш и сад?
Зар нећеш прекинути лет лет грабљиваца?
Не, није устала. Зар се с таквим бременом лопурда и јуда може устати? Сироти, преварени народе! Али, зар ниси сам изабрао своју несрећу, зар ниси сам одступио од Истине?
А бомбардовање је све јаче. Осећам бол због Србије, бол и срамоту због Русије. Милошевић је позван на суд, Клинтон с очима девизне проституке бљује речи о правима човека. Гнусна Кобрајт не излази из друштва истинољубаца. Савремени брижници васељене! Човек нема снаге ни да гледа, ни да слуша. Утробу испуњава једна реч —
Анатема!
Нови поредак је чувен по вероломству,
Подмитљивост и додворавање с њим се слажу:
Убице говоре лажне речи о Праву,
А жртве се позивају на суд.
О Србијо! Душа је моја спремна
Да у дружини братској стане за слободу:
Ко ће нас одвојити од Љубави Христове,
Кад нас убијају због Христа?
Свет је осуђен правдајући кланицу!
Ни савести! Ни части! Ни стида!
Наступило је време – достојније је живети у неслободи,
Него живети на слободи под петом Јеврејина!
Америко! Служитељко пакла!
Твоја дела нека падну на твоју главу!
Државо зла! – Једна те чега награда –
Да пламен паклени видиш на јави!
Не говори да јак све може.
Постоји Божји Суд! За њега се спремај.
Остало ти је још мало да шириш СИДУ.
Анатема оној која носи Смрт и Крв!