col sm md lg xl (...)
Не любите мира, ни яже в мире...
(1 Ин. 2:15)
Ветрово

26. јун. Субота.

Гргетег. Јутро. Причешћујем се на Светој Литургији.

После завршетка службе отац Антоније поново хоће да дигне сидро. Категорички се супротстављам:

“Нећу стићи да се припремим за беседу.”

Мој брат се смирава, али ме наговара да напустим хладну келију. Узима ћебе и идемо на планинску пољану иза манастирског газдинства. Тамо је цветна алеја са зеленом оградом од уредно ошишане живе ограде. Иза зелене масе је мноштво ружа. Седам у сенку испод липе, вадим лист папира, спремам се за беседу. Брзо пишем увод у стиховима.

На Косову Пољу

Гледам Велико Стратиште,
Испуњава ме нарочити звук.
Здраво, Косово! Твој сам гост.
Зашто смо се тако растужили обоје?

На овај сусрет сам тако дуго чекао!
Али, опрости, споро сам се спремао
И толико векова сам закаснио
Да нисам умро у блаженом пространству.

Чудо Косово. Рајски цвете.
Шта да кажем у своје оправдање?
Чезнуо сам за тим да певам за здравље,
А душа је у погребним јецајима.

Али узалуд се злобно радује непријатељ,
Отимајући и планине и долине.
Срце Србије, српски барјаче,
Ти си већ пред Христовим Престолом!

Календарь на 2024 год

«Стихотворения иеромонаха Романа»

Сретенские строки

Новый поэтический сборник иеромонаха Романа

Не сообразуйтеся веку сему

Книга прозы иеромонаха Романа

Где найти новые книги отца Романа

Список магазинов и церковных лавок