* * *
О Сербия – ведомая к пропятью!
Лампада в окружении ночи.
Росiюшка! Не наши ль это братья?
Братушки сербы, что же мы молчим!
И ложь и зло со славою творится!
Не от кадильниц – от пожарищ дым.
О Сербии кричать или молиться.
Братушки сербы, что же мы стоим?
Иеромонах Роман
Рассвет. 26 мая 1996
Скит Ветрово
Хвала Вам на љубави и саосећању за Србе.
Прочитала сам Ваше стихове баш данас, на Видовдан, који ми, православни Срби, славимо као дан опредељења читавог народа за Царство Небеско, страшни дан Косовске битке, која се одиграла на Видовдан крајем четрнаестог века. Тада су се сви Срби, витезови, војници, сељаци, сви, и стари и млади, причестили и стали насупрот страшне турске силе која је претила да поплави хришћанску Европу. Зауставили су Турке и сви изгинули на бојном пољу. Пораз Турака је био такав да је њихово напредовање заустављено за педесет година. Али је Србија опустела.
Од тада ми, православни Срби, поштујемо завет којим су се наши стари заклели Св. кнезу Лазару пре битке — да ће до смрти остати у борби за православну веру, а то је завет који важи за свако покољење, у сваком времену. Ми смо народ који уме «…за Крст часни спремно војевати, на страшноме месту постојати»,
Можете ли да замислите какво је понижење за нас педесет година под комунистима, отето Косово, а данас декларисана лезбејка Хрватица као премијер и мандатар Владе?